1 Upcycling (zasto mi lezi na srcu)

Mnogi od nas (na srecu) zive na sve svesniji nacin (posveceni ocuvanju zivotne okoline) i ima nas, na moju veliku radost, svakim danom sve vise. Obavestavamo se kako da sto pravilnije zivimo, jedemo, kupujemo, putujemo… a da pritom nacinimo sto manje stete nasoj majci zemlji (koja nas hrani).

U to sigurno spada i kupovina odece i „kucnih“ stofova. Zdravom zivotu pripada i zdravo oblacenje (sebe i svoje kuce). Ne samo zato sto bi farbe iz tekstila u dodiru sa kozom mogle da izazovu alergije, nego i zato sto njihovim pranjem te farbe i otrovi odlaze u nase vode. A znamo da je cista voda neophodna za svaku vrstu zivota na planeti.

Naravno da izmeniti nesto sam/a, napraviti od starog „novo” zahteva puno maste, strpljenja i vremena, ali ako svoju kreativnost podignete na viši nivo, ona će postati i svojevrsna meditacija posvećena čuvanju naše planete, što nikako ne ne može biti uzaludan posao ili gubljenje dragocenog vremena.

Vi mozete svakako pokloniti odecu koja je jos u dobrom stanju. Moj muz i ja smo poslednjih godina poklonili mnogo ocuvane odece. Desi se ponekad da vam ostane komad koji nije vise lep za poklanjanje, s steta je da se baci. Kao stvari sa interesantnim vezom ili posebnim mustrama. One su idealne za ostvarenje unikatnih kreacija.

Ima nas sve vise koji se posvecuju Upcycling-u, ali jos to nije sasvim postalo „trend“. Samo retke i smele osobe setaju ponosno po gradu u svojim licno sasivenim „umetnickim delima“.

Mnogima to jos izgleda nekako siromasno ili staromodno, ali ne mora uvek da znaci da hocemo da stedimo. U preobrazaj jednog posebnog dela odece je ulozeno mnogo dragocenog vremena. Neko je vec u proslosti ulozio sate i mesece za heklanje ili za neki komplikovan vez. Ja mu sada ukazujem svoje postovanje time sto dajem njegovom posebnom delu novi zivot.

A sta ako sasvim svesno hocemo da stedimo? Jos bolje. U tom slucaju nam ostaje vise novca da sebi i svojima priustimo nesto prijatno ili da mozemo vise da pomognemo drugima.

Mnogi idu na sigurno i oblace samo odecu poznatih dizajnera (cak i ako im ne stoji uvek bas najbolje), umesto da rizikuju da im se neko podsmehne za licnu (ali zato unikatnu) kreaciju.

Zasto nam je toliko bitno sta nase (cesto nevoljene) kolege i komsije misle? Jesu li svi oni modni experti ili su nazalost tek neko ko je usvojio njihovo „nedodirljivo mišljenje“ i „ukus“? Ovim zelim da ohrabrim svoje citatelje: da se odvaze i budu svoji, kreativni i jedinstveni. Svako od nas je unikat.

Nije vise potrebno da se kupuje kojesta da bi se „vrtela ekonomija“. Treba je dovesti do radikalne promene (proizvodnjom dobara kojom se ne unistava okolina) sto u prvoj liniji postizemo svojim ponasanjem i nacinom kupovine. Kupac odlucuje o tome sta ce se i kako proizvoditi. On ima zaista realnu moc, koje jos nije potpuno svestan.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.